​

Analiza koju je pripremio Evropski registar zagađivača, The European Pollutant Release and Transfer Register prikazuje 12 najvećih pojedinačnih zagađivača u evropi u kategorijama SO2 – sulfur dioksid, CO2 – ugljen dioksid i NOx – azotni oksid. U Srbiji se nalaze 4 od 12 najvećih pojedinačnih zagađivača vazduha u Evropi.

​

Kvalitet vazduha u Srbiji je loš, merenja pokazuju da građani po celoj zemlji udišu vazduh koji se smatra štetnim po zdravlje. Na primer, koncentracije PM2,5 i PM10 su puno veće od onih koje su Evropska unija i Svetska Zdravstvena Organizacija (WHO) postavili da bi zaštitile zdravlje.

 

Živimo u izuzetno zagađenoj sredini. Projekcije pokazuju da će trend zagađenja nastaviti da raste. Zagađenje utiče na kvalitet vazduha, vode, hrane, životne sredine, generalno na kvalitet života. Kada pogledamo statističke podatke kao najveći pojedinačni zagađivači vazduha se navode termoelektrane koje ispuštaju milione štetnih čestica svake sekunde u vazduh.

​

Termoelektrane u kojima se sagorevaju ogromne količine uglja za proizvodnju električne energije oslobađaju mnoge zagađujuće materije koje dospevaju u vazduh. Mnogi gradovi danas su pod konstantnom izmaglicom i smogom, koji su direktan rezultat zagađenja vazduha.

​

Prema Agenciji za zaštitu životne sredine republike Srbije i institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, zagađenje vazduha je prepoznato kao glavni faktor rizika za zdravlje ljudi. Smatra se da kvalitet vazduha u urbanim sredinama ima veći uticaj na zdravlje stanovništva nego svi ostali faktori životne sredine, a da zagađivači vazduha predstavljaju jedan od najznačajnijih uzroka zdravstvenih problema uopšte.

​

Struktura proizvodnje električne energije u Srbiji je podeljena na 4 kategorije i to:

​

​

​

​

 

 

 

 

Od ukupne količine električne energije 67,4% je proizvedeno u termoelektranama. Da bi proizveli tu količinu električne energije u termoelektranama morali smo da emitujemo sledeću količinu gasova u vazduh:

​

20,808,000 tona CO2 – ugljen dioksida

160,221 tona SO2 – sulfur dioksida

2,194 tona NOx – azotnih oksida

​

Zagađenje koje prouzrokuje proizvodnja električne energije fosilnim gorivima, narušava kvalitet životne sredine i ugrožava klimatsku stabilnost planete. Prosečna godišnja temperatura na planeti raste usled uvećane koncentracijeg gasova sa efektom staklene bašte u zemljinoj atmosferi, koji se ispuštaju prilikom proizvodnje električne energije sagorevanjem fosilnih goriva. Povećanje prosečne temperature dovodi do klimatskih promena koje će imati nesagledive negativne posledice na ekosisteme i privrede širom sveta.

​

Izazov sa kojim se suočavamo je beskonačan ukoliko je cilj da u potpunosti uklonimo štetne uticaje na životnu sredinu, ali vrlo dostižan ukoliko je cilj da ih smanjimo i time direktno utičemo na poboljšanje našeg okruženja, kvalitet vazduha i život u celini.

​

Svaki kWh koji sami proizvedemo koristeći snagu sunca doprinosi smanjenju emisije štetnih gasova u vazduh, kao i uglja potrebnog da se taj kWh proizvede i to za:

​

0.9kg CO2 - ugljen dioksid

6.93g SO2 - sulfur dioksid

0.09g NOx - azotni oksidi

0.4 kg  - uglja

​

Solarna elektrana od 50kWp godišnje proizvede 60.000 kWh električne energije i time smanjuje emisiju štetnih gasova za 54.000 kg CO2, 415 kg SO2, 5 kg SO2. Takođe utiče na smanjenje seče šuma za 3.300 odraslih stabala drveća i smanjenje količine uglja potrebnog da proizvede tu količinu električne energije za 24.000 kg.

​

Ukoliko smanjimo emisiju štetnih gasova u vazduhu, direktno ćemo uticati na poboljšanje kvaliteta vazduha kao i na životnu sredinu u celini.  Svaka kompanija koja sama proizvede deo energije će direktno uticati na smanjenje SO2 – sulfur dioksida, CO2 – ugljen dioksida i NOx – azotnih oksida, i time doprineti ispunjenju naše zajedničke misije, a to je da živimo u čistijem okruženju.

​

Osnovna ideja je da vremenom kolektivni učinak bude značajan, i da kompanije donesu svesnu odluku o tome da iskorite energiju sunca i da same proizvedu električnu energiju koju će iskoristiti da pokriju deo svojih potreba.

​